Pra­vi lo­vač­ki pod­vig ostva­ri­la su tro­ji­ca Đa­lo­vi­ća, Go­lub sa si­no­vi­ma An­dri­jom-Di­com i Slav­kom, iz bje­lo­polj­skog se­la Vlah. Za sa­mo ne­dje­lju da­na ima­li su ulov na kom bi im po­za­vi­dje­li i mno­go is­ku­sni­ji lov­ci. Onu su ustri­je­li­li dva ve­pra ka­pi­tal­ca, od ko­jih je je­dan bio te­žak 130, a dru­gi 180 ki­lo­gra­ma.
Ka­ko ka­že Go­lub, u nje­go­voj po­ro­di­ci se lju­bav pre­ma lov­stvu se pre­no­si sa ge­ne­ra­ci­je na ge­ne­ra­ci­ju.
- Pre­mi­šlja­li smo se da li da 3. ja­nu­a­ra, si­đe­mo u grad i pri­su­stvu­je­mo sve­ča­no­sti po­vo­dom da­na Op­šti­ne ili da osta­nem u se­lu i ode­mo u lov. Sre­ćom oda­bra­li smo ovu dru­gu va­ri­jan­tu. Ina­če, svi pri­pa­da­mo Lo­vač­koj or­ga­ni­za­ci­ji ,,Bi­je­lo Po­lje’”. Kre­nu­li smo u sa­mo ju­tro u po­hod na zvi­je­ri – ka­zao je Go­lub. Do­da­je da su na Vla­hu do­šli do pr­vog ve­pra, ko­ji je, ka­ko će se is­po­sta­vi­ti, bio sa­mo uver­ti­ra za ka­pi­ta­lan od­stri­jel se­dam da­na ka­sni­je.
- Kad smo od­stri­je­li­li pr­vog ve­pra na­šoj ra­do­sti ni­je bi­lo kra­ja. Na­pra­vi­li smo ne­što zbog če­ga lov­ci i idu u svo­je po­ho­de. Nor­mal­no, po po­vrat­ku je na­sta­lo sla­vlje i spre­ma­nje me­sa za su­šni­cu i go­zba na ko­joj su po­red nas bi­li i ro­đa­ci, kom­ši­je i pri­ja­te­lji – ka­zao je on.
Kad su pr­ve ne­dje­lje na­kon ovog ulo­va, kre­nu­li u lov, ka­ko na­vo­di Go­lu­bov sin Di­ca, ni­je­su ni slu­ti­li da će im se po­no­vo po­sre­ći­ti.
- Oti­šli smo na dru­gu stra­nu i iza­bra­li pra­vi re­on. Na oko dva ki­lo­me­tra od Vla­ha, gdje smo od­stri­je­li­li pr­vog ve­pra, po­šlo nam je za ru­kom da do­da­mo svo­joj zbir­ci ka­ko se is­po­sta­vi­lo ka­pi­tal­ca, za ko­jeg je naš otac re­kao da je ,,kralj me­đu ve­pro­vi­ma’”. Ka­žu da je ovo je­din­stven i do sa­da mo­žda naj­ve­ći pri­mje­rak od­stri­je­lje­ne di­vlja­či ove vr­ste u na­šim kra­je­vi­ma. Ustri­je­li­li smo ve­pra te­škog 180 ki­lo­gra­ma is­pod vr­ha Ku­ri­lo, gdje se na­la­zi i te­le­vi­zij­ski re­pe­ti­tor, u mje­stu zva­nom Me­ta­li­ce - pri­ča An­dri­ja-Di­ca.
Đa­lo­vi­ći ka­žu da je u pi­ta­nju bio muž­jak, i da je do­bro po­pu­nio iona­ko pu­nu su­ša­ru, te da je osta­lo do­sta da se raz­di­je­li i oni­ma ko­ji­ma je to bi­lo naj­po­treb­ni­je.
Ka­ko ka­že Go­lub, vo­đa ove po­ro­dič­ne lo­vač­ke gru­pe, ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja to što se ne po­štu­ju pra­vi­la lo­va i lov­ni da­ni.
- Na­la­zi se do­sta lo­vo­kra­di­ca ko­ji kri­ju­ći, ne po­štu­ju­ći ni­šta, do­la­ze do di­vlja­či i na taj na­čin re­me­te prin­ci­pe hu­ma­nog lov­stva. I re­gu­lar­ni lov­ci, ko­ji u lov iz­la­ze ne­lov­nim da­ni­ma su lo­vo­kra­di­ce. I za­to o ovom pro­ble­mu dru­štvo mo­ra de­be­lo da se po­za­ba­vi. Da se spri­je­či ovaj vid sad već odo­ma­će­nog po­na­ša­nja - sma­tra Đa­lo­vić.
Po­no­sno is­ti­če uspjeh svo­je lo­vač­ke gru­pe, do­da­ju­ći da ka­da se si­stem lov­stva do­ve­de u re­gu­lar­ne to­ko­ve, on­da će i ka­pi­ta­la­ca bi­ti vi­še. I ta­ko će lov­ci, ko­ji su u ovom kra­ju Cr­ne Go­re, me­đu naj­bo­lji­ma u svom za­na­tu, in­te­res pre­tvo­ri­ti u za­do­volj­stvo i ra­do­va­ti se dru­že­nju i lov­nim da­ni­ma- za­klju­ču­je Go­lub Đa­lo­vić.
M.N.